Neurološka klinika Beograd
Moždani udar predstavlja oboljenje nastalo prekidom dotoka cirkulacije u pojedini region mozga. Uzrok može biti okluzija (zapušenje) ili pucanje krvnog suda.
Manifestacije ovog događaja mogu zahvatiti veoma različite neurološke ili psihičke funkcije, ali su pojedine posebno učestale, kao što su gubitak snage u ruci/nozi ili oštećenje moći govora.
Približno 80% osoba koje prežive moždani udar (šlog) ispoljavaju navedena neurološka oštećenja.
Značajan broj pacijenata pri tom ispoljava oštećenje hoda i ravnoteže (20-30%), a čak do 60% njih i šest meseci nakon MU, ne postigne potpuni oporavak šake.
Istraživanja pokazuju mogućnost da se odgovarajućom stimulacijom povezanom sa specifičnim procedurama vežbanja poboljšanja slabosti mogu ostvariti čak i mesecima ili godinama posle moždanog udara.
Godinama se smatralo da bolest nema nasledni karakter, budući da je kao nasledni oblik prepoznata u retkim rodoslovljima.
Ipak, danas se smatra da 10-15% obolelih poseduje izvesnu genetsku osnovu za razvoj bolesti.
Dijagnoza moždaog udara (šloga) se postavlja sa izuzetno visokom preciznostu na osnovu kliničkog pregleda subspecijaliste sa posebnim iskustvom u lečenju Parkinsonove bolesti i oboljenja poremećaja pokreta. Kao dopunska dijagnostika primenjuje se niz laboratorijskih analiza, kao i magnetna rezonancija (MRI) mozga, a ređe i DAT-scan.
Lekari koji se specifično bave ovom bolesti i svakodnevno pregledavaju pacijente pod sumnjom na Parkinsonovu bolest postavljaju dijagnozu sa najvišim stepenom preciznosti.
Ovo je činjenica iz razloga što u dijagnostici ne postoji specifični test („snimanje“) kojim bi se utvrdilo postojanje bolesti. Iskustvo lekara i primena specifičnih kliničkih protokola testiranja (Movement Disorders Society clinical diagnostic criteria for Parkinson’s disease; 2015, 30(12):1591–1601) je i nadalje najprecizniji instrument.
Verovatnoća postavljanja tačne dijagnoze Parkinsonove bolesti (na prvom pregledu):
Lekari opšte medicine: oko 53.2 %
Lekari neurolozi, koji nisu specijalizovani za oboljenja sa poremećajima pokreta (Parkinsonova bolest): oko 74.6%
Lekari neurolozi, eksperti za Parkinsonovu bolest : > 94%.
Razumljivo je takođe da što je ranija faza bolesti, i što su simptomi i znaci bolesti ispoljeni u blažoj meri, to je poteškoća postavljanja dijagnoze to veća.
Rano postavljanje dijagnoze je od posebnog značaja u nastojanju da se kod pacijenata čim pre započne sa terapijskim programom za koju verujemo da usporava tok bolesti, odnosno drugim rečima – bolest čini što blažom, sa manje hendikepa i problema u budućnosti.
Na ovom mestu ćete sresti eksperta za poremećaje pokreta prof Ilića, koji ima iskustvo duže od 30 godina u dijagnostici i lečenju ovih problema.
Zajedno sa timom, ovde ćete pronaći neophodno iskustvo i fokus, neophodne za uspešno i brzo postavljanje dijagnoze u najranijim fazama bolesti.
Lečenje je uspešno ukoliko se pacijent usmerava na složene i višestrane mogućnosti lečenja, u kojima su pored lekova od posebnog značaja i psihološka podrška, režim fizičkih aktivnosti i ishrane.
Pro-aktivno lečenje presudno je za dugoročni uspeh održavajući pacijenta u stanju najbolje funkcionalnosti.
Lečenje koje se sprovodi tek nakon što se stanje pacijenta pogorša (tzv. re-aktivno lečenje) vodi ka većem broju komplikacija i niskim stepenom funkcionalih sposobnosti.